назад на Рјуриковиче

Игор Рјурикович (912. - 945.)


Рјурик 862. - 879.
Олег Рјурикович 879. - 912.
Игор Рјурикович 912. - 945.
Олга Кијевска 945. - 962.
Свјатослав І Кијевски 962. - 972.
Јарополк І Кијевски 972. - 980.
Владимир І Кијевски 978. - 1015.
Свјатополк І Кијевски 1015. - 1019.
Јарослав Мудри 1016. - 1054.
Изјаслав І Кијевски 1054. - 1068.
Всеслав од Полоцка 1068. - 1069.
Свјатослав ІІ Јарославич 1073. - 1076
Всеволод І Јарославич 1076. - 1093.
Свјатопок ІІ Изјаславич 1093. - 1113.
Владимир Мономах 1113. - 1125.
Мстислав І Кјиевски 1125. - 1132.
Јарополк Владимирович 1132. - 1139.
Вјачеслав І Кијевски Феб-Мар 1139.
Всеволод ІІ Кијевски 1139. - 1146.
Игор ІІ Кијевски 1139. - 1146.
Изјаслав ІІ Кијевски 1146. - 1149.
Јуриј Долгоруки 1149. - 1157.
Андреј Богољубски 1113. - 1125.
Ростислав І Кијевски 1154. - 1167.
Изјаслав ІІІ Кијевски 1155. - 1161.
Мстислав ІІ Кијевски 1158. - 1170.
Роман І Ростиславич 1171. - 1176.
Всеволд ІІІ 1176. - 1212.
Јуриј ІІ од Владимира 1212. - 1216.
Константин Ростовски 1216. - 1218.
Јарослав ІІ 1238. - 1246.
Михаил Черниговски 1206. - 1243.
Данило Галички 1229. - 1264.
Александар Невски 1249. - 1263.
Данил Московски 1263. - 1303.
Јарослав ІІІ Тверски 1263. - 1271.
Јуриј Данилович 1303. - 1325.
Иван І Данилович 1325. - 1340.
Симеон Иванович 1340. - 1353.
Иван ІІ Иванович 1353. - 1359.
Дмитриј Донски 1359. - 1389.
Василиј І Димитријевич 1389. - 1425.
Василиј ІІ Слепи 1425. - 1462.
Јуриј ІІ од Звенигорода 1433. - 1434.
Василиј Косој 1434. - 1435.
Иван ІІІ Васиљевич 1462. - 1505.
Василиј ІІІ Иванович 1505. - 1533.
Иван IV Грозни 1533. - 1584.
Симеон Бекбулатович 1574. - 1576.
Фјодор І Звонар 1584. - 1598.
Борис Годунов 1598. - 1605.
Фјодор ІІ Борисович 1605.
Лажни Димитрије 1605. - 1606.
Василиј IV 1606. - 1610.


Олег


Владавина:
912. - 945.

Династија:
Рјуриковичи

Отац:
Рјурик

Брак:
Олга Кијевска

Потомство:
Свјатослав I Кијевски

Наследник:
Олга Кијевска

Игор је постао кијевски кнез после Олегове смрти. Игор је оженио Олгу. За разлику од Олега, којег је одликовала снага и одлучност, Игор није био толико јак и чврст у одлукама. За врреме Игорове владавине, уз руску границу, први пут су се појавили Печензи. Они су били турски номадски народи. Они су се пробијали кроз црноморску обалу кроз хазарске земље и преко хазарских граница. 915. године Игор је закључио мир са печензима, мада, пет година касније, Руси су опет ратовали са печензима. Печензи нису били једини проблем кнеза Игора. Он је морао да ратује и са Вјатићима, зато што су они, после Олегове смрти, одбили да признају власт Кијева. Кнез је опет морао да доказује своју моћ и да се бори за своја права. Он је победио вјетиће и приморао их да плаћају данак. Односи између Русије и Ромејског царства су се покварили до 941. године, тако да су Руси на Цариград. Око 10.000 руских ратника је на лађама стигло до Цариграда и одмах су почели да пљачкају Цариград и његову околину. Међутим, Грци су се супроставили и уз помћ грчке ватре руска флота је уништена. 944. године, Игор је поновио поход на Византију. Једноставно, он је желео да се освети. Коњица је кренула дуж црноморске обале, али, када су се налазили недалеко од Херосона, грчког града на Криму, кнеза су пресрели византијски изасланици. Ромејска империја је предлагала плаћање данка и закључивање мира. Игор је прихватио те предлоге и споразум је закључен 944. године. У уговору је наведено да руски трговци морају да плаћају царину у византијским земљама., тако да је овај уговор био неповољнији од Олеговог. Игора је наследио његов син Светислав (Свјатослав, 945-972). Пошто је Свјатослав било малолетан, врховну власт је примила његова мајка Олга.

Извор: www.wikipedia.com